Koliko se ja samo patim sa dugovima od mog muža. Ne znam gdje ih više ovoliko nakupi. Čim pomislim da smo na nuli saznam za neki novi dug. Godinama nisam nigdje otputovala, ne trošim, nemamo djecu, nismo podstanari ali ove dvije plate nam ne mogu biti. Ja sam i uštedila sa strane i imam par hiljada eura da mi se nađe ali on… on nikada nema.
Sve se plaća popola, njegovi su imućni i ne daje im novac, moji također. Izdajemo stan za par stotina e i opet ništa. Kad pitam na šta je potrošio kaže na neka ulaganja (o kojima ja nemam pojma). A dužan i bogu i narodu, ubi me više sramota. Sve je super, divno, krasno ali novca nema. Neki dan mi se javio neki njegov kolega da mu je dužan 500 e.
U zemlju sam propala. Ozbiljno razmišljam da ga ostavim pa nek se snalazi sam. Ja snage više nemam. Glupa sam što sam se ikako udala. Ne mogu da uživam u vlastitoj plati, samo strepim da će mi se javiti neki čovjek da potraži svoje.
