“Mama i tata su me preko raspusta zaposlili da radim u jednom hotelu kao sobarica. Prije par dana pozovu me sa recepcije da sredim tu i tu sobu, klijent je upravo izašao, neki ugledan gospodin. Odem do sobe, u sobi sve u redu, ali na krevetu i foteljama razbacane stvari, nova odjeća, sa etiketama. Očigledno bio u kupovini.

Pobrišem prašinu, zamijenim peškire i uzmem, a onda iako su njegove lične stvati, uzmem i sve ih pomotam i složim na dno kreveta, što je grubo kršenje pravila o privatnosti. Poslije par sati, zovu mene opet sa recepcije, traži me klijent iz baš te sobe.
Mislim sad će da mi “riba” što sam dirala stvari, možda mu je nešto nestalo, svašta mi pada na pamet, svakakvih ljudi ima, pogotovo ovih imućnijih. Pokucam ja, otvara gospodin on nekih 35 godina i odma me upita ”Vi ste sređivali moju sobu, gospođice?’.

Samo sam stidno klimnula glavom i tiho rekla “Jesam gospodine”, a on mi tada reče da uđem u sobi. Prošla sam pored njega, a kada smo ušli u sobu on mi reče “Onda je ovo za vas mlada gospođice” pruživši mi 100€.

Tek tada mi ništa nije bilo jasno, a onda mi je rekao da je prosto oduševljen kako sam sredila sobu i da je želio da me upozna, ali i nagradi. Još mi je dao i svoju vizit kartu i rekao da bi mu bilo drago da se nekada nađemo da popijemo piće. Znam da je možda i više nego duplo stariji od mena, ali od tog trenutka ja sam totalno luda za tim nepoznatim gospodinom. Samo razmišljam o njemu, razmišljam da ga pozovem da se vidimo… Ne znam šta da radim, osim njegovog izgleda, imena i broja telefona ne znam ništa o njemu…”

Categories: Društvo