Milorad Dodik nije otišao u Moskvu zbog ekonomije. Niti zbog “saradnje”. Otišao je da potvrdi ono što već dugo prikriva tankim plaštom političke korektnosti – da je njegova lojalnost davno prešla granicu između domaće politike i ruskog interesa na Balkanu.
U trenutku kada cijeli svijet gleda kako Vladimir Putin pokušava da prekroji granice krvavim rukopisom imperijalne nostalgije, Dodik sjeda preko puta njega kao “predsjednik entiteta” – i time ne pokazuje samo svoj politički pravac, već šalje poruku duboko suprotnu interesima Bosne i Hercegovine, regiona i Evrope.
Nema neutralnosti kad sjediš s agresorom
U ratu u Ukrajini, pozicije su jasne. Putin nije “jedna od strana”. On je agresor, okupator, kreator najkrvavije evropske geopolitičke traume u 21. vijeku. I kad mu Milorad Dodik pruži ruku – to nije znak političkog manevrisanja. To je javno svrstavanje.
Dodik ne zastupa Republiku Srpsku. On zloupotrebljava njen status da bi igrao geopolitičku igru koja direktno ide na ruku Kremlju: destabilizacija Balkana, blokada evropskih integracija, usporavanje NATO puta, a u finalu — trajno rasturanje BiH kao funkcionalne države.
Rusija ne treba tenkove na Balkanu. Ima Dodika.
Dok Zapad finansira puteve, bolnice i škole širom BiH, Moskva ulaže u — Milorada Dodika. Ne formalno, ne transparentno, već kroz podršku narativima, propagandu, kontakte s oligarsima i obavještajnim strukturama. Dodik je idealan igrač: lokalni autokrata gladan moći, s neutaživom željom za historijskim znacajem i manjkom moralnih kočnica.
Za Putina, on je više od političkog satelita. On je operativac. Prvi u lancu koji može, iznutra, razarati krhku državu na čijem opstanku insistira EU i SAD.
Zašto je Moskva sad važna?
Jer se Dodik u BiH nalazi pod sve većim pritiskom: međunarodne sankcije, kolaps reputacije, raskol unutar vlastitog sistema, gubitak podrške među mladima i ekonomija pred bankrotom. Kad ne može dobiti ono što želi kod Brisela i Vašingtona, on ide kod Putina – ne po novac, već po simbolički legitimitet.
Ta slika — Dodik kod Putina — nije gesta. To je poruka. “Ako me nećete vi, ima ko hoće.” U prevodu: spreman sam da idem do kraja.
Balkan ponovo postaje tabla za tuđe ratove
Dodik u Moskvi znači da se Balkan ponovo nalazi na liniji razdvajanja Istoka i Zapada. Ne kao pasivni teren, već kao aktivna pukotina u kojoj Putin vidi šansu. On zna da nema više prijatelja u Evropi. Ostao mu je jedan – čovjek koji nosi srpsku zastavu, ali ne zastupa nikakve srpske interese.
Dodik ne vodi Srbe nigdje — vodi sebe u istoriju koju će ispisivati tuđom olovkom.
Poruka Zapadu
Ako Evropska unija i Sjedinjene Američke Države i dalje budu “duboko zabrinute”, bez konkretnih poteza, izgubiće mnogo više od BiH. Izgubiće kredibilitet. Dodik je danas eksces. Ako ne bude zaustavljen, postaje model.
A model destabilizacije se lako kopira – u Crnoj Gori, na Kosovu, pa i u samoj Srbiji. Rusiji ne trebaju vojne baze. Dovoljni su joj ljudi bez stida i granica.
