“Moja sestra se porodila u jeku pandemije virusa.Rekla sam joj da, naravno, neću odlaziti kod njih dokle god se cijela ova situacija ne smiri i virus ne oslabi. Rekla mi je “pa naravno Bože, zar misliš da bi ikoga primila kod bebe u ovoj situaciji”.
Pošto evo virus jenjava, ukinuta su vandredna stanja, život se vratio u normalu, pomislila sam da sada više nije toliko opasno da odem kod njih jer zaista jedva čekam da vidim bebu, ipak je to kćerkica od rođene sestre. Pozovem je da vidim šta ona misli o tome, a ona ni pet ni šest nego …”
… nego odmah počela da me napada da li sam normalna, da još uijvek opasnost od virusa vreba, da je to malo dijete koje je osetljivo i ne zna kako uopšte tako nešto mogu da je pitam. Bila sam u fazonu okej, možda stvarno treba da sačekam još malo, nije problem.
Danas vidim da ju je označila na fejsbuku koleginica sa posla, koja je sa još 2 koleginice došla kod njih da vidi bebu, uslikale se sa maleckom u naručju. Baš se bezveze osjećam.
