U današnjem članku, govorićemo o neverovatnom iskustvu Stanka Uroševića iz Leskovca, čoveka koji je doživeo nešto što se ne viđa često.
Naime, Stanko je bio mrtav čak 25 sati, a potom se vratio iz mrtvih, i to upravo na svojoj sahrani. Ovaj događaj se dogodio 22. novembra 1989. godine, a njegov život nakon toga se zauvek promenio.Stanko je u to vreme živio sa svojom porodicom kao podstanar u blizini Leskovca, jer su njegovoj porodici iznenada otkazali stan, te su se morali preseliti dok nisu našli novi dom.
- Njegova žena bila je trudna s drugom ćerkom, a Stanko se seća da su tu noć otišli na spavanje i doživeli nešto što nikada neće zaboraviti. U snu je čuo glas koji ga je pozivao: “Stanko, ustani!” Kad je otvorio oči, video je svetlost toliko jaku da je ličila na sto sunca, iako je bila noć. U tom svetlu je ugledao Gospoda Isusa Hrista. Tada je, kaže, video svoje telo kako leži pored žene u krevetu.
Hristos mu je tada rekao: “Stanko, idemo!” Stanko je bio uplašen i pitao ga ko je i kuda idu, a Gospod je odgovorio da je On njegov Gospod i da će kroz zid, a ne vrata, krenuti. “Bio sam bez volje, lebdeli smo, nismo dodirivali zemlju.” Prolazili su kroz zid, a sve je bilo neobično i nadrealno. Na putu prema nebu, Stanko je video reku koja je podsećala na njegovu rodnu Vlasinu i merdevine koje su se spuštale od neba do zemlje. Dok su se penjali, čuo je urlici demona koji su pokušavali da ga uhvate. Demoni su bili strašni, imali su vatre u očima i smeštali mu jezik na sudbine. Ipak, Gospod je stvorio krst, a demoni su pali u ambis.
Nastavili su putovanje, a Stanko je video raj, pun svetlosti i mirisa koji su mu bili potpuno strani. Tu je ugledao svetitelje, među njima i Sv. Oca Nikolaja, Sv. Arhangela Mihaila i Sv. Đorđa. Pored toga, video je ljude koje je poznavao iz detinjstva i decu koja su trčala po zelenoj travi. Osećao je neizmeran mir. “Video sam lepote koje ne mogu da opišem rečima,” rekao je Stanko. Gospod mu je zatim pokazao nebeski svet i rekao mu da se vrati na zemlju zbog devojčice koja mnogo plače.
Stanko je, nakon što je bio u raju, prešao u pakao, koji je bio sumoran i strašan. “Taj ambis je bio ispunjen smradom i hladnoćom, a ljudi su bili mučeni u ognjenim jezerima, dok su ih progutale zmije, a neke su imale spaljene glave.” Gospod je Stanku objasnio da su oni koje je video u paklu bili ljudi koji su činili zle stvari, bili lopovi, pijanci, prevaranti, oni koji su činili nepravdu drugima.
- Nakon svega toga, Stanko je ušao u Novi Jerusalim, grad sa palatom od stakla. I tu je video ljude koje je poznavao, ali je Gospod tada rekao da mora da se vrati. Kada se vratio u svoj svet, Stanko je shvatio da je prošlo 25 sati od trenutka kad su ga njegovi najbliži smatrali mrtvim. Kada je hitna pomoć došla da utvrdi njegovu smrt, lekarima nije bilo jasno kako je moguće da je preživeo. Sve je bilo spremno za njegovu sahranu, grob je bio iskopan, a obred zakazan, kada su njegova deca primetila da su se njegove oči pomerile. Njegova starija ćerka je prva primetila da su mu oči počele da se miču, što je sve prisutne šokiralo.
Iako je sve izgledalo kao neobjašnjiva pojava, Stanko je govorio o svom iskustvu sa verom. On je bio uverljiv u tome da je video ne samo raj i pakao, već i Novi Jerusalim i mnoge svetitelje. “Vraćen sam sa zadatkom da pomognem ljudima, da budem tu za njih,” kaže Stanko.
Kasnije, Stanko je posetio mnoge patrijarhe i sveštenike i podelio svoje iskustvo sa lekarima, među kojima je bio i poznati stručnjak za mozak, dr Laslo Puškaš. On je Stanku rekao da je to božja stvar, jer mozak može da preživi bez oštećenja najviše od dva do četiri minuta.
Za Stanka, njegov povratak nije bio samo čudo, već poziv da širi poruku o postojanju Boga, raja, pakla i zagrobnog života. On danas govori svima da je živeo i doživeo nešto što je van svakog ljudskog razumevanja, ali smatra da je njegov povratak deo veće misije koju je dobio.
