Policajac se iz noćne smjene vraća u 2 ujutru, umjesto u 6.

Polako se skida i uvlači u krevet. Žena nije spavala.

Dragi, užasno me boli glava. Nisam spavala cijele noći. Da li bi bio tako dobar da skokneš do dežurne apoteke i doneseš mi aspirin?

– Naravno, draga! – napipa policajac odjeću, obuče se i ode.

U apoteci, apotekar ga u čudu pogleda i upita:

– Jeste li to Vi, Marko? Policajac iz komšiluka?

– Ja sam.

– Pa što ste u uniformi vatrogasca?

BONUS ISPOVIJEST: 

“Prije deset godina ostavila sam tek rođenu bebu i dečka i otišla u jedan manji grad u Engleskoj.

On je rekao da ako odem ne želi ni da čuje za mene i to sam ispoštovala, nisam se ni javljala ni vračala kući deset godina. Sad sam došla i pokucala im na vrata. Otvorila mi je njegova žena koja je trudna s njihovim drugim djetetom i pustila me u kuću (bila je sama, a mi se znamo iz viđenja od prije).

cs-6-signs-your-uncontrolled-crying-is-pseudobulbar-affect-not-depression-722x406

Rekla je da se ja jako rijetko spominjem i da moje djete nju zove mama.

sad-alone-crying-girl-on-bed

Kad je on došao s djecom svi smo se skamenili, a kad sam vidjela moje djete samo sam počela plakati. Rekao mi je lijepo i smireno da izađem van. Godinama nisam ni razmišljala o njima, a sada bih rado bolje upoznala svoje djete. Ne želim ništa više, samo da malo porazgovaramo.”