Kad jedan lider, koji deceniju obećava evropski put, odluči da okrene leđa Briselu i okrene lice Moskvi — to nije diplomatski gaf, to je geopolitički manifest. Aleksandar Vučić je upravo to učinio. U vrijeme kad Evropa gradi bedeme protiv agresije i destabilizacije sa istoka, predsjednik Srbije odlučuje da zakuca na vrata Kremlja. A Brisel, više nije zatečen — već spreman za odmazdu.
Geopolitički cunami
Evropa se nalazi u najdubljoj strateškoj i bezbjednosnoj transformaciji od kraja Hladnog rata. Rusija nije samo neprihvatljiv akter — ona je egzistencijalna prijetnja evropskom poretku. Svaka posjeta Putinu danas nije politički dijalog, već akt saučesništva. I kada to čini lider zemlje-kandidatkinje za članstvo u EU, ta se zemlja više ne percipira kao neutralna — već kao nesvrstani igrač koji igra za pogrešan tim.
Vučić zna ovu računicu. Njegov put u Moskvu nije nesvjestan potez. To je odluka. Jasna. Oštra. Neprijateljska prema EU, i poražavajuća za evropski imidž Srbije.
“Zamrznuta kandidatura”
U Briselu više niko ne vjeruje da je Vučić iskren partner. Njegovo neuvodjenje sankcija Rusiji i flertovanje s kineskom tehnologijom već su ozbiljno narušili povjerenje. Ali ovaj put u Moskvu došao je kao tačka bez povratka. Diplomatski izvori iz više zemalja članica otvoreno govore o “zamrznutoj kandidaturi”. To ne znači formalno izbacivanje — to znači nešto mnogo gore: potpuni prestanak evropske podrške, političko ignorisanje i prekid stvarne integracije.
Srbija više nije dio paketa sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom. Nema ni govora o članstvu do 2028. Srbija je vraćena u čekaonicu — ali bez poziva na šalter.
Gubitak Zapadnog Balkana?
Za Brisel, ovo nije samo srpski problem. To je domino-efekat. Ukoliko se Vučić stabilno okrene Moskvi i Pekingu, otvara se prostor za novi prodor ruskih interesa u Crnoj Gori, RS-u, pa čak i u Sjevernoj Makedoniji. Zbog toga se pozicija Srbije više ne tretira kao interna stvar — već kao bezbjednosna prijetnja regionu.
Vučić možda misli da balansira, ali u očima Evrope — on destabilizuje. A destabilizatore se ne nagrađuje, već izoluje.
Gazprom umjesto fondova
Bez evropskih sredstava, bez podrške za reforme, bez jasne integracijske dinamike, Srbija će se još dublje okrenuti istoku. Već sada se u tišini dogovaraju novi paketi energetske saradnje s Moskvom, krediti iz Kine i aranžmani sa arapskim fondovima. No, sve to ne može zamijeniti evropski sistem pravde, nauke, obrazovanja i slobode.
U suštini, Vučić Srbiju ne vodi ka Istoku zato što Istok nudi više — već zato što Istok ništa ne traži zauzvrat.
I to je suština cijele priče: Evropska unija traži reforme, a Moskva nudi oligarhe. EU traži slobodu medija, a Kina nudi tišinu. EU traži nezavisno pravosuđe, a Vučiću to više ne odgovara.
Ključno pitanje
Nije pitanje da li će Srbija ući u EU. Neće — sve dok je ovakva vlast na čelu. Pravo pitanje je: koliko će decenija trebati da se šteta koju Vučić sada pravi popravi?
Brisel se ne zatvara prema građanima Srbije. Ali se zatvara prema Vučiću. I tom simboličkom gestom — put u Moskvu postaje tačka pucanja evropskog sna jedne nacije.
