Žena mi se poslije porođaja 5 meseci prenemagala. Ajde bar da je rodila muško, pa da imam čime da se pohvalim u familiji pa da je i trpim, nego ne, rodila je žensko.
Kukala non-stop kako je debela, kako hoće da smrša a ne može, napadala me je da mislim da mi je ružna, stalno me je pitala da li je volim, svaki dan prepričava kako joj je porođaj bio najodvratniji dan u životu zbog bolova i ostalih stvari.Loading..Loading..
Jedno veče dođem s posla, a taj dan mi je bio jako odvratan, tamo su me šikanirali plus sam bio pod stresom zbog jedne budaletine koja prelazi ulicu na crveno koga je malo falilo da zgazim, dođem kući i umjesto da me sačeka večera i lijepa riječ, sačeka me opet drama i kukanje gdje sam popi*deo i rekao joj ženo samoživa, moja majka kad je rađala nas trojicu (mene i moja 2 brata blizanca) nije ni pisnula, a ti se već 5 mjeseci glupiraš.
Samo što sam se probudio sutra ujutru otišla je sa djetetom ko zna gde, nisam ni ispitivao ni tražio je jer me zanima. Neka kuka nekom drugom ko može da je trpi.
