Jedne noći moj 90-ogodišnji deda prosto bane u moju sobu i kaže ”Darko, sine, brzo zovi hitnu pomoć, nije mi dobro” i padne.
Ja se pogubim od straha, pa jedva okrenem broj hitne, pa dok probudim moje… a deda već preblijdeo. Nekako ga povratim tako što sam mu prosuo po glavi cijelu čašu hladne vode, a deda krene da se znoji.
Dođe hitna, doktor ga pregledao i kaže da mora brzo u bolnicu jer ima infarkt.
Da l’ je dedi laknulo što je došla hitna ili da se ne bi mi toliko sekirali, u sred gužve sa spremanjem i transportom on počeo da priča vic medicinskoj sestri.
Smije se ona, smije se doktor, smijem se ja, smije se i deda i tako je i umro. Hvala mu što je zadnju snagu iskoristio za smijeh jer ću ga takvog pamtiti do kraja života.”
Izvor: Ispovesti.com/ foto: Ilustracija
